Carina pri selidbi u EU — korak po korak

Dobra vest: lične stvari se u EU uvoze bez carine

Kad se selite iz Srbije u neku od zemalja Evropske unije, vaš nameštaj, garderoba i pokućstvo ne plaćaju carinu ni PDV. To nije usluga prevoznika nego pravo koje daje evropski propis o oslobođenju od uvoznih dažbina — isti u svim članicama EU.

Ali oslobođenje nije automatsko. Vezano je za tri uslova i jedan rok, i ako ijedan promakne, carina ima pravo da naplati dažbine na celu pošiljku. U praksi se najčešće pogreši oko roka, ne oko papira.

Šta ta procedura znači za samu cenu selidbe, pisali smo u tekstu o tome koliko košta selidba u inostranstvo — sami troškovi carinjenja se plaćaju odvojeno od cene prevoza, jer zavise od procene carine.

Tri uslova koja morate ispuniti

Da bi stvari prošle bez dažbina, mora da važi sve troje:

• Prebivalište van EU najmanje 12 uzastopnih meseci. Ako ste do sada živeli u Srbiji, ovo je ispunjeno samo po sebi. Problem nastaje kod onih koji su se već ranije selili tamo-amo.
• Stvari su vaše i korišćene najmanje 6 meseci pre selidbe. Nov, nekorišćen nameštaj kupljen mesec dana pre selidbe ne ulazi u oslobođenje — na njega se plaća kao na običan uvoz.
• Stvarno se selite, ne šaljete paket. Oslobođenje prati preseljenje prebivališta, a ne pošiljku.

Za prvi i treći uslov carina traži dokaz — potvrdu o odjavi prebivališta iz Srbije i dokaz o prijavi u novoj zemlji, ugovor o zakupu ili ugovor o radu.

Rok koji se najčešće probije

Stvari se moraju uneti u roku od 12 meseci od dana kada ste zasnovali prebivalište u novoj zemlji. Ne od dana kada ste doneli odluku, nego od dana prijave.

Pošiljka sme da ide u više navrata — nije uslov da sve stigne odjednom. Ali svaka mora da stane u tih dvanaest meseci.

I posle uvoza postoji obaveza: stvari se 12 meseci ne smeju prodati, pozajmiti, dati u zakup ni založiti. Ako se to prekrši, oslobođenje pada i dažbine se naplaćuju naknadno. Ovo se odnosi na vas kao vlasnika, ne na prevoznika.

Šta ne ulazi u oslobođenje

Nekoliko grupa stvari se ne priznaje kao lične stvari za preseljenje, bez obzira na to što su vaše i korišćene:

• alkoholna pića;
• duvan i duvanski proizvodi;
• komercijalna prevozna sredstva;
• predmeti za obavljanje zanata ili profesije, osim prenosnih instrumenata primenjene i likovne umetnosti.

Putnički automobil može da ide kao lična stvar, ali se na njega u odredišnoj zemlji plaćaju porezi na vozila po tamošnjim pravilima — to je zaseban postupak i ne ide uz selidbeni tovar.

Papiri koje treba pripremiti

Za sam prelazak granice potrebno je:

• popisna lista — detaljan spisak stvari sa procenjenom vrednošću, koji vi potpisujete; ovo je ključni dokument i pravi se pre utovara;
• pasoš ili lična karta;
• dokaz o preseljenju — potvrda o odjavi prebivališta i prijava u novoj zemlji, ugovor o zakupu ili ugovor o radu;
• carinska deklaracija — u Nemačkoj se, na primer, podnosi poseban obrazac za puštanje ličnih stvari u slobodan promet.

Popisnu listu pravimo zajedno sa vama, jer mora da odgovara onome što je stvarno u vozilu. Zato uz nju ide i obeležavanje kutija — kad carinik zatraži da otvori kutiju broj 14, ta kutija mora da postoji.

Detaljan pregled procedure po zemljama stoji na strani o carini i dokumentaciji.

Ko to radi — vi ili prevoznik

Deklaraciju i komunikaciju sa carinom radimo mi. Vi obezbeđujete dokaze o preseljenju i potpisujete popisnu listu, jer su to vaši lični dokumenti i vaša izjava o tome šta se prevozi.

Praktično: javite nam se čim znate okvirni datum, da popisna lista bude gotova pre pakovanja, a ne na dan utovara. Spisak koji se piše u žurbi dok ekipa čeka je najčešći razlog zadržavanja na granici.

Ako selite manju količinu stvari, ista procedura važi i za zbirni prevoz — samo što tada svaka pošiljka u vozilu ima svoju popisnu listu.

Često postavljana pitanja